Direktor više od 400 preduzeća sa poreskim dugom većim od osam miliona evra

Blizu 70 radnika preduzeća “L.e.d. tri” iz Kule traga za poslodavcem koji im je ostao dužan tri plate. Pogon u kome su radili zatvoren je krajem godine, a centrala firme iz Kule preseljena je u Beograd, gde deli sedište sa još 70 firmi u blokadi, otkriva VOICE.

To je samo polovina blokiranih preduzeća koje kupuje Dejan Paljević, 55-godišnji radnik agencije za obezbeđenje “Koguard”, bliske Srpskoj naprednoj stranci.

Paljević, koji je u međuvremenu uvećao broj blokiranih firmi sa 103 na 148, povezan je sa još najmanje četiri osobe koje poseduju više stotina preduzeća sa milionskim dugovima evra, pokazuje istraživanje VOICE-a. Ukupan broj radnika kojima su ova preduzeća ostala dužna zarade nije poznat. 

Kada je u jeku kampanje pred vanredne lokalne izbore u Kuli predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić posetila “Euro in”, u obližnjem pogonu sedamdesetak radnika firme ““L.e.d. tri”, koji tri meseca nisu dobili plate, čekali su da im se poslodavac obrati i objasni trenutni status. Umesto objašnjenja, pred novogodišnje praznike uručeni su im otkazi sa potpisom novog vlasnika. Umesto dojučerašnjeg vlasnika Siniše Ćurčića, otkaze je potpisao Dejan Paljević.

Paljević, rodom iz Sremske Mitroviće, radi kao radnik obezbeđenja u agenciji “Koguard” koja je povezana sa samim vrhom SNS-a, pisao je VOICE krajem prošle godine. On je u telefonskom razgovoru sa novinarkom negirao da poseduje više od stotinu preduzeća u blokadi, kao i da radi u pomenutoj agenciji, kako je sam naveo na svom FB profilu.

I radnici “L.e.d. tri” kojima je Paljević potpisao otkaze pokušavali su da stupe sa njim u kontakt. “Dobijali smo na desetine različitih brojeva telefona. Jedno vreme se javljao Paljević koji se pravio lud, pa nas je upućivao na nekog Nenada. I njega smo zvali, ali nam se on nije ni javljao na telefon”, kaže bivša radnica “L.e.d. tri”.

Ni Vesna Stojković, advokatica radnika “L.e.d. tri” nije uspela da stupi u kontakt sa Dejanom Paljevićem. Nisu joj, kaže, jasni motivi zašto bi neko kupio preduzeće bez imovine sa neizmirenim potraživanjima. “Ono što je činjenica je da 70 bivših zaposlenih potražuje zarade za septembar, oktobar i novembar 2018. godine. Postoji i jedan broj radnika koji iz prethodnog perioda ima pravosnažne presude za neizmirena potraživanja, koja ne mogu da naplate”, kaže Vesna Stojković za VOICE i dodaje da selidba preduzeća iz Kule u Beograd ne utiče na mesnu i stvarnu nadležnost suda.

Iza žičane ograde novo sedište 70 poreskih dužnika?

Na adresi Repiška 56a, gde se od novembra nalazi sedište preduzeća “Led Tri”, sa različitih adresa širom Srbije preseljeno je još 70 preduzeća. Na ovoj adresi u beogradskom naselju Čukarica, okružen stambenim visokospratnicama, nalazi se prizeman objekat ograđen žicom na kojoj se nalazi poštansko sanduče i upozorenje “čuvaj se psa”.

Preduzeće “Led Tri”, sa blokadom većom od 17 miliona dinara i bez značajnije imovine, u novembru je kupio Dejan Paljević. Ubrzo nakon kupovine, Paljević je za direktora imenovao izvesnog Nenada Stanimirova iz Beograda. Stanimirov je, otkriva VOICE, direktor gotovo svih blokiranih preduzeća u vlasništvu Dejana Paljevića, a to je tek mali deo poreskih dužnika koje je stekao u vlasništvo.

Taj 34-godišnjak iz Beograda vlasnik je ili direktor u još 426 preduzeća, od kojih je 348 u blokadi zbog poreskog duga. Milionske blokade, u ukupnom iznosu većem od 8,5 miliona evra, jedini su zajednički imenitelj ovim preduzećima, među kojima su noćni klubovi, menjačnice, transportna preduzeća i poljoprivredni proizvođači.

U mreži povezanih lica sa Nenadom Stanimirovim, blizu 600 preduzeća je volšebno sa poreskim dugovima i milionskim potraživanjima dobilo nove vlasnike, prema istraživanju VOICE. Među njima prednjače izvesni Ivan Ivanović sa 145 firmi i blokadom od 3,5 miliona evra, Dejan Paljević sa 148 preduzeća i blokadom od 3,7 miliona evra.

Oslobađanje od poreskog duga kao nova uslužna delatnost u Srbiji

Na domaćim oglasnim sajtovima brojne su ponude za usluge kupovine blokiranih preduzeća. Oni koji žele da se reše nagomilanih obaveza prema dobavljačima, zaposlenima, pa i državi – dovoljno je da plate nekoliko stotina evra i sa ličnom kartom kod notara overe ugovor o prenosu vlasničkog udela. One koji nude ovu vrstu usluge ne zanima koliko dugujete državi, već da su vam se najavili poreski inspektori. Naime, od trenutka kada Poreska uprava uputi poreskom dužniku obaveštenje o kontroli, uključujući i radnje Poreske policije u cilju otkrivanja poreskih krivičnih dela, Agenciji za privredne registre je zabranjeno da registruje bilo kakve statusne promene u preduzeću.

A u međuvremenu, uslužna delatnost preuzimanja i selidbe stotine poreskih dužnika na fiktivne adrese sa fiktivnim vlasnicima prolazi nezapaženo od strane državne agencije i nadležnih organa.

Izvor: voice.org.rs    Foto: voice.org.rs