Хрвати стављају на добош српске некретнине вриједне двије милијарде евра

Удружење “Одузета имовина”, са сједиштем у Новом Саду, обратило се хрватском омбудсману, тражећи да Загреб забрани располагање и преузимање средстава фирми, државних институција и локалних самоуправа из Србије. Удружење је поднијело жалбу Комитету за људска права при УН и у припреми је захтјев за решавање спора пред арбитражом ОЕБС.

Седам одмаралишта која су некада припадала српским и предузећима из БиХ нашло се на тендеру по новом хрватском закону о управљању државном имовином. Она ће бити дата у закуп на 30 година, са накнадном могућношћу откупа, упркос томе што су за многе од ових некретнина и даље у току судски поступци.

Ријеч је о бившем српском одмаралишту „Грађевинари“, у Градцу, затим два одмаралишта на острву Угљан, од којих је једно било српско, а друго власништво БиХ, као и у Дубровнику, Лукорану, Живогошћу, Бристу и неизграђеном земљишту од 1.824 квадрата у Сућурају, на Хвару.

Рок за подношење понуда за тродеценијски закуп истиче 16. априла. Ово је други јавни позив за рентирање српских и босанских некретнина. Први је Министарство државне имовине Хрватске објавило за 15 локација, у новембру прошле године.

Тада су у закуп дата одмаралишта у Градцу „Робних кућа Београд“, „Ђуре Салаја“, затим „Трговци“, „Вила Босанка“, „Саобраћајци“, Х2О, „Мостарци“, „Валтер Перић“, „Хит Подаца (Мостар)“ и експрес ресторан „Градац“, али и одмаралишта Општине Врачар у Сланом, „Пионир Сомбор“ на Рабу, „Партизан“ у Биограду на Мору и хотел „Нови Сад“ у Игранама.

Удружење „Одузета имовина“, са сједиштем у Новом Саду, обратило се хрватском омбудсману, тражећи да Загреб забрани располагање и преузимање средстава фирми, државних институција и локалних самоуправа из Србије.

Према ријечима председника Удружења, адвоката Зорана Ристића, различитим актима Хрватске, од српских и босанских предузећа и институција одузета је имовина вриједна око двије милијарде евра.

Више од 18 година око 180 оштећених фирми није у могућности да користи своје некретнине, а настала штета достиже више стотина милиона евра.

Пред хрватским правосуђем води се више од 300 поступака“, каже Ристић.

Оштећени су се преко удружења обратили на 200 адреса. Сви захтјеви пред хрватским органима и судовима одбијени су, представке поднијете Европском суду у Стразбуру проглашене су неприхватљивим, а одлука, чије се образложење своди на то да је подносилац изгубио права прије него што је Загреб ратификовао Конвенцију о људским правима, супротна је пракси Европског суда.

Удружење је поднијело жалбу Комитету за људска права при УН и у припреми је захтјев за решавање спора пред арбитражом ОЕБС.

Комисија за права човјека у Женеви извршиће у октобру мониторинг над Хрватском, по нашој пријави, јер сматрамо да нам је угрожено право на имовину. У односу на правна лица из Македоније и Словеније, која су остварила своја права, фирме и институције из Србије и БиХ су дискриминисане“, открива Ристић.

Извор: in4s.net  Фото: Gites